Prepoznavanja

Foto: Letnje Igralište

Ona je neko ko umije svaki dan na dobro da okrene. Svaku misao oboji bojom Sunca i topline. Od prvog momenta kada sam pročitala prvu priču iz Sandrinog pera postala sam njen pratilac. U pola dana i pola noći, kad god zateknem poruku da na njenom blogu ima nešto ovo. Ljubitelj sam svake riječi koja iz njenog pera izađe. Mislim da nema mnogo vas koji nisu čuli za blog ,,Letnje Igralište” i Sandru Đurić-Milinov. Toplina, ljubav, rast, miris djetinjstva, i stalan trud kojim čini djetinjstvo i odrastanje ljepšim je ono kako bih je opisala. Prirasla mi je srcu kao da svaki dan ispijamo po makar jednu šoljicu vruće kafe. Kao da me tješi svaki put kada mi snage ponestanem. Da budem onakva kakva želim da postanem. Najbolja mama na svijetu.

Uživajte u ovoj ljepoti od priče koju sam na dar dobila. U kojoj će se svaka duša pronaći. Moj prvi gost bloger. Mma Sandra i Letnje igraliste. Čast mi je i nemjerljivo zadovoljstvo!

 

Prepoznavanja

Dođu nekad dani posle kojih se osećaš pomalo išamarano i umorno. Dođu neočekivano, bez ikakve najave, sa suncem u prozorima, jutarnjim zagrljajima u krevetu i čavrljanjima za doručkom. Ništa ne govori da će sve odjednom krenuti naopako.

Ode ti autobus ispred nosa, a vikend je i ti ćeš sad sa decom čekati tu dvadesetpeticu još pola sata na -1. Ne možeš da kupiš maramice jer niko nema sitan novac. Na dečjem rođendanu zaglaviš sa roditeljima koji te ispituju unakrst i popreko, i za lične i za opšte stvari, bombarduju te nekim lošim informacijama i obznanjuju ti svoja uverenja da su deca koja idu u privatne škole bolja od ovih koja idu u državne… a ti, nenaviknuta na to da budeš neprijatna, skrećeš pogled nevešto i, dok poslušno odgovaraš na pitanja, besna na sebe, vrebaš prvu priliku da se izvučeš odatle. Bežiš u dečji deo i dišeš, brojiš, žmuriš… dišeš duboko. Upijaš dečju graju i smeh i sećaš se vremena kad si bila kao oni. Kao deca. Dete. I kriješ se iza čiviluka sa dečjim jaknama.

Vraćate se kući jer imaš zakazan čas. Mladić koji po svaku cenu želi peticu iz srpskog jezika objašnjava ti da on ne voli umetnost, hvali se kako nikada nije bio u pozorištu, saopštava ti da ne želi da čita knjige, da su to gluposti, besmislice, jednostavne stvari rečene na komplikovan način i da mu to nikada neće biti potrebno. Između ostalog, za njega je potpuno nevažno to što pred njim sedi osoba koja želi da mu pomogne, a koju te reči duboko vređaju i,kada bi to dozvolila… da, ponizile bi je, unizile bi i poništile sve što ta osoba živi skoro četrdeset godina.

Mladić odlazi. Ljut. U meni sve pomalo igra od nervoze, od iscrpljenosti, od nekog neobjašnjivog osećaja beznađa i tuge. Od neke tupe ravnodušnosti. Od razočaranja. Od istine da dajem sve od sebe i da nije dovoljno. Da nekad, jednostavno, nije dovoljno. Nije život romantičan film, pa da u njemu moja ljubav prema knjizi magično pomera planine, ljudska srca i svesti.

Gledam dve čupave glavice na sofi u dnevnoj sobi, dva para obraza rumenih od mraza. Slušam njihovo ravnomerno disanje i posmatram lagano podrhtavanje trepavica. Sklapam oči i ja. Slušam kako mlado stablo oraha ispod našeg prozora škripi pod naletima vetra. Pojačavam grejanje i još dublje gnjuram nos u ćebe. Rra mi prinosi šolju vrele kafe, osmehuje se i polušapatom mi govori da ni njemu dan nije bio sjajan. Možda je to zbog rasporeda zvezda. Ili zbog pravca kojim vetar danas duva. Ko bi znao. Naiđu takvi dani. Gledamo se preko ivica šolja dok nas oči peku od vreline. I sad je sve mnogo lakše. Likovi nosioca uloga u današnjoj tragikomediji već blede.

Pružam ruku prema polici sa knjigama i izvlačim jednu koju uvek čitam kada ne znam šta, kako, zašto; kad me život zbunjuje; kad sam pomalo setna.
Naivan. Super.
Prvo je mirišem, pa lovim sve one rečenice koje sam podvukla za instant skeniranja u časovima poput ovih. Čitam. I smeškam se. I znam da je sve u redu. Znam da je sve do perspektive.

Drveće.
Njihove mirisne glave.
Njegove nasmejane oči i široka ramena.
Vožnja biciklom.
Glas Julie Cruise.
Smeh od kog boli stomak.
Smeh od koga bole krajevi usana.
Pogled u nebo.

Sećam se svih tih stvari koje me čine jednom od najvećih bogatašica u ovom kutku svemira. I to mi je dovoljno, više nego dovoljno da shvatim da mogu da premotam današnji dan ako želim i, ako već ne mogu da izbrišem neke ljude i razgovore iz njega, da mogu da probam da ih razumem. Makar da probam. Jer, vetar će već noćas prestati da duva i umiriće sve te misli koje su pravile nerede po ljudima danas.

Znam u šta verujem; znam gde je moj mir. Dodir ruke, zagrljaji i razgovori sa Rra, sa mišicama, sa mojom porodicom i prijateljima su moja stvarnost. Blagoslovena sam ljudima koji vole priču, pisanu reč, kojima je stalo da saznaju, da uče, da pomognu, koji su puni poštovanja za borbe, za stremljenja, za postugnuća, koji su svojom savešću i ljubavlju primorani da žive divna, smislena postojanja. Okružena sam ljudima koji ne misle da je novac presudan, da je arbitar, da nije novac taj koji odlučuje o tome ko je više, a ko manje vredan i dobar. Kao neka noćna, vilinska bića, privlačimo se mi koji se prepoznajemo u sitnicama, u delovima rečenica, u vazduhu koji struji između dve reči i daje ton čitavom danu. Tešimo i hrabrimo jedni druge, često posežemo za knjigama, odlazimo napolje, u prirodu, među drveće, poistovećujemo se sa decom (jer ne zaboravljamo ko smo čak i kada upoznajemo nove sebe) i nesvesno odgovaramo na pitanja koja nisu glasno postavljena. Okružena takvim ljudima, ponovo verujem da postoji jedno, opšte biće sveta, da smo mi njegovi delovi , da ne možemo jedni bez drugih i da ne želimo i nemamo smisla sami. Jer, zaista jeste tako. Osećate li? Naše nadopunjavanje je muzika.

Advertisements

4 thoughts on “Prepoznavanja

  1. Čarobno!

    Okružena takvim ljudima, ponovo verujem da postoji jedno, opšte biće sveta, da smo mi njegovi delovi , da ne možemo jedni bez drugih i da ne želimo i nemamo smisla sami. Jer, zaista jeste tako. Osećate li? Naše nadopunjavanje je muzika.

    Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s