Pola života
Znaš li da te, već, pola života volim?
Koliko je to dana i noći?
Čak i kad se drznem da te zaboravim,
San mi te vrati.
Bude toliko živo!
Tu si… Koža zabridi…
Duše se s tijelom, najednom, prepletu.
Jedva te pustim!
Teško se iz tog sna budim…
Valjda zato što te već pola života volim.
Možda ludim!
I budna i usnula te snivam!
Uprkos ledu i zidinama
kojima se od tebe čuvam.
Da li je ikada bilo,
da san poznaje granice svijesti?
Što bi valjalo, a što ne bi valjalo biti.
Znaš li da te, već, pola svog života volim?
I da te duša budna sniva.
Uprkos pravilima.
Uprkos razumu.
Uprkos svima.
Tatjana Kuljača
Photo: https://www.pexels.com/de-de/foto/abendrot-bokeh-dame-dammerung-556665/
