(ДО)ЧЕКАТИ ЈЕ

Палио сам четврту цигарету заредом. Нервозно сам увлачио дим чекајући да се појави на вратима. Нисам ни сам био сигуран да ли ће ми нутрина заиграти када уђе у просторију. – Нервозан? – упитала ме Марија. – Као пас – одговорио сам. Насмијала се, као да се радује мојој нервози. Знам да мисли да сам заслужио. Коначно се огласилоContinue reading “(ДО)ЧЕКАТИ ЈЕ”

Komadić duše

Čekam vrijeme da mi vrati komadić duše, koje je davno, ne pitajući, prisvojio sebi. Držao ga je zatočenog iza vrata čiji je ključ, kao sebično derište, nemarno zaturio. Nikada mi nije bio potreban neko drugi, da bih i sama bila potpuno biće. Ipak, otkrio je sasvim čudesan način da me za sebe veže. Ukrao jeContinue reading “Komadić duše”

Let

Šta ako rasuto golubije perje po sumornoj, vlažnoj cesti, nije znak anđela? Već samo nesrećna sudbina ptice, pregažene točkovima automobila? I šta ako je slutnja da će let slobode biti prekinut posljednjim otkucajem srca, znak samo za mene koja sam spazila mrtvog goluba i shvatila da takav prizor vidim prvi put? Viđala sam, na cesti,Continue reading “Let”

Nestvarna mjesta

Postoje takva mjesta na kojima uspiješ da ućutkaš um. Kada duša uspije da diše duboko i napoji toplotom i najumorniju ćeliju u tijelu. To su ona mjesta na kojima ti nije potrebna nikakva posebna tehnika ni sposobnost da se isključiš. Meditacija ni kontrola uma. Na kojima čak i vazduh ima opojni miris soli. Mjesta gdjeContinue reading “Nestvarna mjesta”

Buđenje duše

    Da li će mi se dopasti? Kad i zadnja ljuska omotača oko moje duše otpadne? Ljuska koju su brižljivo dodavale generacije prije nego li sam došla na ovaj svijet. Kako to izgleda biti ja bez primjesa drugih? Bez tuđih mišljenja, stavova, strahova. Samo čista, iskonska ja? Šta ako sam već počela da se ljuštim? I sa svakim slojem lakše dišem i više krvarim? AkoContinue reading “Buđenje duše”