Hajde samo da dišemo

Želim ponovo svoje otiske stopala na dubokom snijegu. Po ulici ukrašenoj staklenim ornamentima. Dok mraz štipa obraze i čini da vazduh postane vidljiv. Kada vjetra nema, a do nozdrva dođe miris kuvanog vina i kolača sa cimetom. Kad i hladnoća grije dušu. Stisli bi se jedno pored drugog i koračali tako dok nas noge neContinue reading “Hajde samo da dišemo”

Bakino zlato

Krupne zelene oči, mekana kosa nikad ofarbana, uvijek uredno isfenirana, nježne staričine ruke i sređeni nokti na dugim prstima kojim je milovala moju ruku jednako kao da sam i dalje njena mala Taša… Tako pamtim moju baku. ,,Kučkica babina” moglo je nježno zvučati samo iz njenih usta. Geografiju sam zavoljela zbog nje. Dok mi jeContinue reading “Bakino zlato”

Ni na jednu nalik

Govorila sam sebi da nisam dovoljno lijepa. Nekada davno, kad mi je bilo dvadeset i nešto sitno preko toga. Do tada sam o tome samo mislila i jednostavno okretala glavu kad bih spazila svoj odraz u ogledalu. Komplimente bih, duboko u duši, primala sa dozom podozrenja, kao kakvu gnusnu laž. Sitne oči, klempave uši, tankaContinue reading “Ni na jednu nalik”