Hajde samo da dišemo

Želim ponovo svoje otiske stopala na dubokom snijegu. Po ulici ukrašenoj staklenim ornamentima. Dok mraz štipa obraze i čini da vazduh postane vidljiv. Kada vjetra nema, a do nozdrva dođe miris kuvanog vina i kolača sa cimetom. Kad i hladnoća grije dušu. Stisli bi se jedno pored drugog i koračali tako dok nas noge neContinue reading “Hajde samo da dišemo”