Tatjana Kuljača: Dokazala sam sebi da nema nemogućeg

Kolumnistkinja, književnica i terapeutkinja za Graciju govori o novom romanu, ljubavi, vjeri, terapiji pisanjem i otkriva nam kakva praznična atmosfera vlada u njenom domu Razgovarala Marina StrugarFoto Vesela Mišković Tatjana Kuljača je magistar menadžmenta u hotelijerstvu, autorka više knjiga za djecu, kolumnistkinja našeg magazina, terapeutkinja terapije pisanjem, a prije svega majka Sofije i Ognjena, koji su njeneContinue reading “Tatjana Kuljača: Dokazala sam sebi da nema nemogućeg”

(ДО)ЧЕКАТИ ЈЕ

Палио сам четврту цигарету заредом. Нервозно сам увлачио дим чекајући да се појави на вратима. Нисам ни сам био сигуран да ли ће ми нутрина заиграти када уђе у просторију. – Нервозан? – упитала ме Марија. – Као пас – одговорио сам. Насмијала се, као да се радује мојој нервози. Знам да мисли да сам заслужио. Коначно се огласилоContinue reading “(ДО)ЧЕКАТИ ЈЕ”

Ime ti više ne pominjem

Ime ti, više, ne pominjem. (Uludo!) vjerujem da ćeš tako brže da nestaneš. Baš kao blesavo dijete kad dlanovima pokrije oči, da sebe od svijeta sakrije. Odbio sam čak i da govorim o tebi, kada te drugi ljudi pomenu slučajno, trudeći se da zadržim led na licu. Trzaj u mišicama. Kožu da se ne pomjeri.Continue reading “Ime ti više ne pominjem”

Kanta za mentalni otpad

Svijet je naše ogledalo. Dobijamo ono što dajemo. Samo što često nismo ni svjesni šta se nalazi u brižljivo upakovanom poklonu, riječi, misli, koje darujemo drugima “Gospođo Kuljača, da li je sve u redu?”, pita me ljubazni policajac, misleći na automobil koji vozim kasno uveče. Osim pokvarenog zadnjeg stakla, koji ne mogu da zatvorim, paContinue reading “Kanta za mentalni otpad”

Mir za djecu novog svijeta (koji nikako da bude rođen)

Sinovi i kćeri naše, budite u miru. Za vas se krv djedova i pradjedova,  prašnjavim cestama slijevala. A vlažna crnica rukama zgrtala. Porušena zemlja iz pepela dizala. Krvlju smo branili mir, K’o najveću svetinju,  vrijedniju od ijednog čovjeka. Ubijali smo za život,  cijeneći naš mir bitnijim od mira tuđeg. Govorićemo vam, djeco,  da je životContinue reading “Mir za djecu novog svijeta (koji nikako da bude rođen)”

Komadić duše

Čekam vrijeme da mi vrati komadić duše, koje je davno, ne pitajući, prisvojio sebi. Držao ga je zatočenog iza vrata čiji je ključ, kao sebično derište, nemarno zaturio. Nikada mi nije bio potreban neko drugi, da bih i sama bila potpuno biće. Ipak, otkrio je sasvim čudesan način da me za sebe veže. Ukrao jeContinue reading “Komadić duše”